Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

188 | ___ Жил ПАЈО

Многи троше своју снагу у читању романа. А · једва неколико туцета ако имају праву вредност. Па и тих неколико туцета не вреде оно, што вреде сокивоти великих људи. Велики људи у својој борби "против сиротиње, против тешкоћа које се јављају кад се неко стваралачко дело израђује, против суревњивих, завидљивих, пакосних, против глупака, морали су развијати више енергије, хладнокрвности, _ морали су се узвишавати јаче него личности из најпатетичнијега. романа. Ова борба великих људи има и то преимућство над романима, што је истинита.

Већи део осредњих романа јесте нека врста књижевности за храну. То су фалсифицирана уметничка дела. Праве драме из живота долазе отуда што слабе душе навикну да мисле и осећајуи себично и ниско. Те навике постају несавладљиве и неизбежно доводе до драме. Али проучавање фаталности из које садашњост и прошлост излазе, као закључак из премиса, тражи испитиваче као што су Корнељ или Расин. Већи део приповедача у романима само узбуЂују читаоце, једва нешто силније него каква прича о каквоме злочину или о погубљењу некаква лица. Материјалне и психолошке невероватности су у тим романима правило. Писац удара на страх, или на безазлену наивност, или на најгоре нагоне.

Такве књиге су као ракија. Читалац је узбуђен, али малаксао и згађен.

Никад не треба читати књигу осредње вредности, као ни дела болесних, незадовољних и огорчених људи. Никад не читати детињарије; јер толико је других сјајних књи а! Толико је писаца који могу постати ваши присни пријатељи, они ће вас охра-

брити, утишати, ублажити, окрепити; они пружају

руку да вам помогну да са њима пођете у тихе регијоне душе, где има више светлости и више

ведрине;