Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

50 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

И са мном корен изумире њен.

Ту, ето, виси мој калпак и штит; Са мном ће у гроб сахранити њих. Па зар да мислим У последњи час Да си ти једва чеко моју смрт,

Па да одјуриш у _Хапсбуршки двор, И ту сва моја добра властелска · Примиш у лено од Аустрије, Ба А што ја часно примих од 7018.

РУДЕНЦ. Са краљем нам је борба ето Ов а гослодар света; па зар ми Сами хоћемо да тврдоглаво Кидамо гвожђе ланца његовог, Којим је моћно опасао нас Свуд су његови сајми, судови, И трговачки путеви, и сам Коњ товарни, што иде у Готард, Тесттрину му мора плаћати.“ ; Ко једном мрежом ми смо земљама „Његовим, ево, опкољени свуд == — Хоће л Немачка заштитити нас Да л се и сама може бранити Од аустријске силе нараслег Не поможе ли једини нам бог, Ни један цар нам неће помоћи. Ко да се узда у реч царева,

> Кад с ратне нужде, новцем оскудни, [ Продати смеју целе градове, “ Што уточишта беху нашли свог А. под окриљем орла њиховог, И тако крњит снагу државег -

— Не, стриче! Мудрост сад нам налаже,

| __У ове тешке дане расцепа, | _ Да уз владара моћног станемо, С лозе на лозу круна прелази, | Нит она памти верне услуге!