Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova
56 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР
И њини ветри пут не мењају, "Тако је њихов исти обичај
Од нараштаја прим'о нараштај. Они не трпе новотарија
У навикнутом току животном.
= Они ми тврде руке пружише Зграбише с клинца старе мачеве, :18 очију им радост засија,
када имена драга споменух,
Ето су сељаку сваком светиња, ваше и име Фирста Валтера Сви се заклеше да ће чинити Све што за сходно вас два нађете, И вама верни бити до смрти.
— Под гостопримства светим окриљем, Од салаша сам ишо салашу;
А кад у родну стигох долину, Где ми родбина многа станује,
#41 видех оца, где убог и слеп
На туђој слами живи милошћу Уесрдних људи —
ПСТАУФАХЕР. Боже небесни!
МЕЛХТАЛ. Ја нисам плако! Нисам излио У дечје сузе снагу болова, Но у дубини груди својијех Ко аманет је свети закључо, Само на наше дело мислећи. Преко свих горских грба пуз'о сам, Свакл до, сваку валу обишг'о; До глечерског сам допро поднох:ја, И настањене нашо' колебе, И свуда где ме нога донела, У свакоме је срцу кипела Спрам тиранина мржња бескрајна јер сзе до ове меће последње Живих створова, где тло замрзло Ничим не рађа, намесника бес Стиже и хара чељад убогу. „Ова срца овог часног народа,