Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

У х - Ез

64 -_ ТОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН МИЛЕР

Па би без страха од људи свој суд - Он под ведријем небом изреко.

Па где је трага да смо робови“

Мисли л ко друкче, нека говори!

ЈОРГ ИЗ ОГРАДЕ. Све је то тако, ко што зборите, | Насиље никад нисмо трпели.

ТПТАУФАХЕР., Ни самог цара нисмо чули глас,

Када уз наше стаде попове; Јер, као слуге дома божијег, Хтели су да нам отму пашњаке, " Где су још наши стари дедови Од увек стада пасли спокојно И кад повељу они пружише Што им поклања старе испаше, јер наше право цару прикрише Ми завикасмо: „Нема цара тог, Што иком може дати на поклон Оно, што само нама припада! И узме ли нам царство права та, Ми и без парства бити можемо! — Тако очеви наш: рекоше! А ми да срамни јарам сносимо И да нам један слуга намеће Оно. што ни цар сами не смеде > Ми у ту земљу уложисмо труд, И: гору, где су звери живеле, Ми смо у људски претворили стан Истребили смо грдне аждаје,

то су из бара чељад вребале Раздерали смо покров маглени Што је сврх пусте земље висио Разломили смо круто камење И сврх понора, и сврх бездани, Свуд отворили путе слободне, Хиљаду лета овде је наш дом =Па сад да један слуга бесарски Дође да нама ланце сакива, И руга нам се на тлу рођеном 2