Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

ВИЉЕМ ТЕЛ Е 71

Али, сиромах, ни најмању реч

Он изустити није могао,

Већ ми дршћући руком даде знак Да својим путем даље оллазим. Ја даље кренем па му упутим Пратњу што беше за њим остала.

ХЕДВИГА. Пред тобом дрхтог Тешко теб:' Нигда ти неће опростити он, | Што малодушност виде његову.

ТЕЛ. Зато ја њега и избегавам, _ А и он мене неће тражити.

ХЕДВИГА. Само у Алторф данас нипошто Не иди! Боље хајде лови лов.

ТЕЛ. Нека зла слутња тебе спопада2 ХЕДВИГА. Бојим се. Немој ићи, остани!

ТЕЛ. Та како можеш тако кињити Себе, кад за то нема уврока2

ХЕДВИГА. Баш зато'што ту нема никаква Узрока — Теле, овде остани.

ТЕЛ. Ја, драга жено, обећ:о сам доћ.

ХЕДВИГА. Кад мораш, иди и одржи Бе Само ми дете овде остави!

ВАЛТЕР. Не, и ја с оцем идем, мамице. ХЕДВИГА. Велти“, зар мајку своју остављаш 2

ВАЛТЕР. Ја ћу и теби, мајко, бога ми, Од деде нешто лепо донети! (оде са оцем).

ВИЉЕМ. Па ја ћу, мајко, с тобом остати!

ХЕДВИГА (Загрли га). Да, ти си моје драго дете! Ти. Једини јоште мени остајеш! (Оде на врата дворишта и дуго погледима испраћа одлазните).

55 У Белти место Валтер — име дато од више милоште, !