Vlažni stanovi : njihov značaj i uzrok

Последице становања у влажним просторијама тако су познате да влажни станови важе у опште као нездрави. Станови, који су влажни, било стално или дуже време, рђаво утичу како на здравље тако и на угодност становника, 2 поред тога од штетног су утицаја и по саму кућу јер гљиве, које се ту развијају, штетно утичу чим имају потребну количину воде за свој опстанак. Ваздух је у влажним становима већином мем-

љив, загушљив и непријатан; у њима се осећа нелагодност и хладноћа.

Дуже бављење у влажном стану може бити узрок разним болестима као: назебу, хроничним болестима врата и носа, катарима плућа, реуматизму, хроничним болестима бубрега ит.д. У влажним се кућама често јављају заравне болести као: дифтерија, маларија, тифус и туберкула.

Степен влажности стана може бити разан, јер постоји "знатна разлика између влаге са видним воденим капљицама на зидовима и вишка у влази од нормалне влажности, коју садрже гранични зидови какве просторије, а чија се влажност може утврдити само тачним мерењем. Као максимална граница којој треба тежити, узима се обично као просечна количина влаге у каквом стану 190. Кад је пак у стану предвиђено добро проветравање и загревање онда се дозвољава 1,5 а највише 29/.

Узроци болестима и самој влази мање су познати но последице становања у влажним кућама.

Пошто расхлађење игра важну улогу као узрок свима бо"лестима, које долаве од влажног стана, и пошто се често при „улажењу у влажне просторије осећа јако хлађење човечијег тела, у опште се све болести, које постају од влажних станова, сматрају да постају због сметња у нормалној измени топлоте самога тела изазване влагом стана. Данас се влага не сматра увек као непосредан узрок разбољевању и за многе

1%