Voєvanѣ srbsko podъ Karađorđemъ

98

изподљ завђси, да светога крала кивот шкрипи, п то да взнакљ, да оне године Србја мора пропасти, Леонтле исподљ вавђеси народљ старао се в увђрити, да Турци неће народу никаква зла чинити, него неколико само старешина истребити; и за чје господ ство народљ да гине, и за кога% Леонтје изђ турске стране у само оно време, пређе него ће битке отворити се, писма в отђ везира изљ Ниша примло, и писмоносителђ двопцу неколико дана скривене держао, и опетђ опремо у Нишђ кљ везмру. Леовтје како в дошао у Бђоградљ ивљ Крагуевца, одма старао се е изподљ завђсе терговце узбунита, да ишту дозволенје отљ правителетва, свое еспапе пренети у Немачку страну и себе обезопасити. Леонтје и Недоба, кадљ су видили да не могу ни учемљ народа побунити, старали су се вожда приглавити као таџно, да све ствари драгоцљне изљ Тополе пренесе у Бђоградљ, пакђ исподђ завђесе дали знати у народђ за вождово намђренје, да се народљ побуни; а вожда су опетђ плашили сљ бунђићиљ народа. Леонте и у цркви Београдскоп при окончанио Божественне мтургје, када су деца полла: „Спаси Господи и помилуп,“ нје могао задержати евоега ада у устема, него авно 6 говорро „да ће Господљ спасти онога, ко пма лађу, да св у Немачку преко Дунава превести може,“ Леонтје чревљ добошљ авро в у Бђограду, да 6 онљ лађу едну кушо, за превозити народљ у Нљ-