Vojin

236

Сви војнички писци слажу се у тоие, да ратни савет у главном стану савезних владара иоказује подпуно незнање терена н његовнх тегоба. које се јоп! и тим најбоље осведочава, што је преко 40.000 војске аустријске стојало, тако рећи. затворено у куту измеђ}' река, бара и потока, и што је чешка војска подељена била на три гомиле, -које су двема рекама биле растављене тако, да једна другој нису могле у помоћ прискочити, или бар доцне. Баш зато, што су ђенерали и кнежепи у главном стану имали страха и поштовања према ратној вештини Наполеоновој, требали су пре свега да знају, да је Наполеон све своје победе добијао тиме, што ји одвећ хитро умео да премешта војску с једног места на друго; и друго, што је свој папад управљаоувек на најслабије точке свога прогивника. Тако је требало да су и савезпицн укупилн сву своју снагу, па да нз средиие свога пологкаја управљају сноје колоне тамо, где би Наполеон почео да развија своју највећу силу, а имали су више војске и артилерије, кад им се сва сила урачуна. Погрешно би било притајити оваке крупне погрешке. Проливена крв од 20.000 савезника иште да се право казује. Нетреба да трпи ствар земље и народа, и да плаћа крвљу и чашћу, поред своје храбрости и доброће мањих старешина, будаласте погрешке и манито тврдоглавство већих поглавица,многобројног ратног савета,<који још није дорастао своме послу. Шварценберг сам имао је у почетку овај план: да иде на Коневицу са колонама МерФелдовим и принца Хесен-Хомбуршкога, да обиђе десно крило Наполеоново , и да тако отвори себи улазак најкраћим путем; али цар Александар и његови ђенерали изразе се, да је терен између Елстера и Плајсе хрђав , и да је положај Фравцуза тамо много јачи, него што Шварценберг мисли. Но Шварценберг остане