Vojin

238

кад Блихер јурне са севера, потуче му Неја и Мармонта , и догони их до липиских зидова. Где дела овако говоре, ту и сам Бог говори. Баш у то време смотрио је цар Александар са висине код Госе, погрешан распоред савезних трупа, и приметио хрђав рачун, како су савезници били најслабији тамо, где је Наполеон био најјачи, и видео, како им је помоћ била удаљена. Тада и Шварценберг увиди своју погрешку. Шварценберг дознао је ту опасност много доцније него цар Александар и Волцоген , и тек онда, кад му је Волцоген по заповести царевој дотрчао, и искао у помоћ оне трупе, које су биле с оне стране Плајсе. Онда се врховни војвода испење на кулу Гочаиске цркве и прегледаше. Досад је Шварценберг једнако мислио на Коневицу, но сад је друго нешто видео. Он је увидео, даје ту рачунао пре него што је терен разгледао онако, како ваља. Предео бијаше за топове непролазан; МерФелд при наступању на Коневицу наиђе на проваљен мост један, а други је био тако жестоко брањен , да му је немогуће било прећи ; десна је обала била виша од леве и поседнута јаким Француским батеријама. Ма да је МерФелд био један најбољи и ио најхрабрији међу а-устријским ђенералима , опет се многа крв само узалудно пролила. Сад је Шварценберг гледао да продре између Коневице и Леснига , но и ту је било без успеха, —■ буду узбијени с многим губитком. За тим хтео је да продре на више код Делица , за које је време иравио привидне нападе десно и лево, само да непријатеља завара. У почетку се чинило као да ће успети ; но наједанпут Французи оспу тако силан картач, да су Аустријанци поред своје храбрости морали одступити с грдним губиткоч. То је тако ишло све зато, што нигде нису моглн да наместе своју артилерију, одкле би могли тући непријатељеве топове.