Vojin

241

издајничке заповести. Доказало се пак, дајенаскоро после овога имао тајие преговоре с аустријском влаДОМ ; а познато је, како се доцније изразио и јавпо против Наполеона. Песрећан поход Наполеонов у Русију. и штете које му је начниила пруска војска, учиниле су, темујеуцелој Француској само јошвојска остала приврнгена. То, што су Фраицузи и први На. иолеопови ђенерали једва већ гледали и трпели те непрестаие ратове и сиграње са људским животом, то је морало и Мирата довесгн до тог убеђења, да Наполеона мора упропастити сам тај његов бездушан снстем; особито што је сада било горе стање код његове него код савезничке војске, и што су му стварн у Шпанији хрђаво ишле. Д1огућпо је, да се Мират приближио Аустрији онда, кад је Наполеон одбацио мир, којимује неможе биги ноштеније поднешен,—- па се човек бринуо да обезбеди своје краљевство. Међутим ионет неможе се још узеги, да је то била каква нздаја од стране Миратове , што је стао са коњицом на неколико стотина корака пред; местом, где су се наодили савезнн владаоци. Могуће да је то један од оних случајева, који се у битци догађају, да је нуждно кадкад да се застане, те да се коњанпци прикупе, да се иначе у великој хнтроћи неби мања оделења растрвила или напред истрчала; јер би се тиме пореметио сав ред у целој коњици, и цео јуриш коњанички могао би врло лако остати сасвим неизвршен. Руски, а по њнма и пруски извештаји веле, да је цар Алексаидар дао Шварценбергу своју гарду од козака нод Орловом Денизевом, као једнио своје закриље и јединујош коњицу, што су владаоци нмали: иа да је Шварценберг с овима и с њиовим јашућим батеријама сузбио Миратову коњнцу тако, да се морала поврнути у чврсте каре принца виртембершког, Да је ова шака козака могла да сузбије масуод8000