Vojin

247

буде непријатељска пехота расута. Пруеки пешачки полкови неуступише у храбросги и одважности својој коњици и кад се ноћ почела ватати, 1«огао си видети свуда на све стране разбијене и рашгркане гомилице непријател^а, како к Липиској одступају. Блихер бијаше на северу од Липнске победио тога дана с Јорком код Мекерна, и с Лангероном код села Видерича. Француски ђенерали, који су у бојевима оседели, говорили су тада, да нигде нису видели толику храброст и смелост при нападу, као код Пр^са код Мекерна. Лангерон каже: ,,да неможе бити већега јунаштва, него што је тога дана показао сваки ђенерал, сваки ОФицир, сваки војник." Мармонт је изгубио иа 7000 мртвих и рањених и 2000 заробљених, 43 топа, много барутних кола, две заставе и једног орла од цареве гарде; Неј изгубио је 11 топова. Алн у самом Јорковом корпусу лежаху мртвп и рањени око 8000, 7000 самог пешака, и готово сваки ве !)И ОФицир био је рањен. Но не само да су отели село Мекерн, него су Французи билн узбијени нешто иза потока између села Еутрича и Голиса, нешто на леву обалу Парте, нешто чак у Липиску у Хилерски крај. 'Бенерали Сакен и Прист од Блихерове војске стигли су доцне под ноћ : а иначе би Неј и Мармонг билн сасвимуништени. Ко се ннкако на бојишту ни видео није , то је био дволични Бернадот. Да је и он похитао као Блихер, и с њиме под Липнску доспео, Наполеон би још тога дана, т. ј. 16-ог, био принуђен да одступа. Од 16-ог Онтобра у еече, до 17-ог у вече. Бијаше наступила ноћ. Липиске куле даваху величанствен изглед. Многе ватре у логорима око вароши изгледаху као огљено море. Али осим овог огња црвенило се небо и од друге светлости. Осам упаљених села, Еутрич , Мекерн, Марклеберг, Де-