Vojin

250

јаше удубљен у мисли због својих несрећа, а његови ђенерали тражише у њему помоћи свом побеђеном расположењу; али га немогаху наћи у смућености свог заповедника и учитеља. Још истог вечера изда*он тајну заповест свом поверном ђенералу Бертранду, да још по ноћи са својом трупом иде и заузме све путове, који преко реке Сале воде. Он изда н даље заповести , из којих се могло видети, да је сасвнм намерио, да идућег јутра 18-ог почне одступати к ВајсенФелду и Фрајбургу. Оп је хтео. а н могао је још и сад да предузме одступање^ док му силе нису ослабиле, а могао је и то мислити, да је части својој доста учинио , што се целог дана 16-ог одржао на бојишту као победитељ. 18-ти Оптобар. Кад је Наполеон хтео 18-ог да одступи, позове га грмљава топова еавезничких натраг у бој. Између 17 н 18-ог Октобра бијаше ноћ кишовита; небо се и,рвенило, као и прошле ноћи, али не од горућих села, него од већега броја ватра по логорима. Онај огњени венац око Лнпнске, штоје прошле ноћи пламтио од упаљених села, бијаше се угасио, јер села сада бијаху у пепелу. Блихер није био добио још никаквог извештај'а од шведскога принца, да ли ће помагати слеску војску при нападу. Он је већ био далеко наступио, у надежди, ка« што сам говораше, да шведски пршпт, неће зар бити толики ђаво , да га баш изневери. А у себн је рачунао 11 тврдо држао , да ће Билов и Випцингероде поћи за њим па ма и преко Бериадотове воље. Издосадашњих бојева чешке војске прорачуиао је Блихер, да треба све савезничке војске ускупу да дејствују, ако се хоће, да се непријатељ савршено победи. У томе дозна он , да је Бернадот близу, но му радост прекине један ађутан Бернадотов, који му