Vojin

257

што и код Дражђана, и што и 16-ог, т. је несагласност. Па иако је било некакве свезе у иападу. опет није напад био једновремени. ГТрпнц Хесен-Хомбуршки напао је добро у 8 сати на села Делич и Десен, Барклај је напао много доцније, а Бенингзен тек око подне. Поњатовски је бранио Делич неможе бити славније са Пољацима и Французима. За неколико сати трајала је најкрвавија борба око та два села, а још се иије знало шта ће бити. Аустријанци су упадали неколико пута у села, ал су опет свакад били истеривани. II ако сс; вешти ратннк принц Хомбуршкн напрезао с крајњом опасношћу презирући и сам живот свој, да непријатељу отме ту позицију, те да целој линији буде опасан, опет је поред свега тога био сузбијен. И што се принц одвише у опасност бацао, буде на два места рањен и нз битке га изнесу. Његову команду преузме ђенерал Колоредо, и овом носле толиких мука и упињања исиадне за руком да допре до главне непријатељске позиције. Али Иоњатовски са маленом чртом својих Пољака, помаган гардом под Удинотом, храбро је одбијао сваки непријатељски покушај против главног положаја, и оста код Коневице непокренут. Ту су савезници само толико успели, што су задобили села Делич и Дозен, али је н много Аустријанаца изгинуло. Сам Шварценберг бијаше се побојао за то своје лево крило и пошље му неку помоћ од Ђулајеве војсме и руске резерве. Тако су се храбро и јуначки борили ту Пољаци и Француска гарда. Наполеон је био још преко ноћи повукао своје трупе из Вахаве и Либертволквнце, и оставио само иешто мало, колико да непријатеља обманеј но и то је почело одма да одступа, чимјесутра дан Барклај де Толи пошао да наступа са свом својом силом. Овде се јасно види, дауглавном стану савезннчком нису нншга приметили о одступању Наполеоиовом,