Vojin

71

§. 101.

Под*> дисциплинарнамЋ погрешкаиа Јопште, за кое се народни воиници военимЂ властима подчиннваго, разуме се: ако воиници позиву неследуго, кадт. су непосредно одч> воене власти позвани; а1 :осепри екзерциру небуду владали по реду военомЂ, него б&1 се између себе завађали и небм на опомену старешине престали одћ неуредногЂ поступка; ако небм хотимично налоге извршивали, као што треба, него бм 1И изопачавали, ако набм оруние чисто држали; ако бм се старешини противили, или непристоини показивали и т. п. §. 102. Никакву казнг. несмеду старешине изрицати и извршивати другчје него у пол.зу службе и напредка военогЂ. Свака друга призренл, коа бм у изрицанго казни военогЂ старешину руководила, а не интересЋ реда и точностђ службе, сматраће се као злоупотребленћ власти , и старешина ће по мери злоупотребленн бмти казнћнЂ и свога старешинства лишенЂ. ГЛАВА ШЕСТА. Обшта расположенп. §. 103. Чимђ се заставе раздаду, старешине свакогЂ степена и прости воиници народне воиске, положиће заклетву верности Кназу по следугоћемЂ пропису, кои важи и за сгоећу воиску, и то у присуству местнм властји, како военБ1 тако и грађанскји. §. 104. Заклетва воиничка прописуе ое следугоћа : Л (име и презиме) заклинћмЂ се Богомђ свемогућимЂ, да ћу Кннзу СрбскомЂ Михаилу М. Обреновићу 111. свагда и у свакомв случаго 6бпи веранЂ и