Vojin

2

ВОЈИН

тамо , а и познати се може. II оне речи, које су у загради, нису додате од наше стране, него је тако то и тамо било. Ево самог тог одломка : , и кажи свим , да је наш овдашњи командант генерал барон Фрелих нагло од колике разболевши се , мени за време док који генерал дође команду и планове предао и заповедио, да се сва његова војска мора за 2 сата код Херболцхајма скупити, одакле ће се друга наредба учинити. Шумарски сада предузме свој пут мало у Кас мало у трк, свим трупама којеје на путу нашо, изручи примиту заповест, на које сваки свој'пут к Херболцхајму узме — и већ више нигди никог невидећи, путем летећи и тамо тежећи куда се пуцњава Кондеови топова чује, упази на један пут себи на супрот на коњу летит једног француског ОФицира, истргне сабљу—но овај почне махат белом марамом, и када се на ближе еастану увиди Шумарски да овај има белу кокарду на капи, и само ова разликовала је наше Кондинске Французе, од наши непријатеља Француза. На 30 корачаја викне Шумарски (фа(г) стој! и пита онога куда ћеш, онај одговара идем к вам носим писмо од принца Кондеа, вашем генералу Фрелиху. Овај помисли то је добро , састану се на ближе, и млади Шумарскн покаже овоме своју цедуљу — овај њу прочита, и рекне јасам ађутант од Кондеа , познајем вашег мајора Фримонта добро, мисмо земљаци из Елсаса , ја идем с вама к њему — и тако ми касајући и трчећи дођемо пред наше страже не далеко од херболцхајмског гробља, али тамо на друму стои мајор Фримонт, са капралом Матом Радичевићем и 16 катана, што ми два брже идемо то он све смркнутије на нас гледиФранцуз поклони се и поче с њим говорити, но Фримонт, из разговора искуси , да он није Кондеац но