Vojin

АУСТРИЈСКЕ РАКЕТЕ

21

Тешко да ће се наћи у техничком делу ратне вештине још који задатак, чије би решаван>е захтевало толику употребу теоријског и практичног знан.а, и чије би решење толико стајало до подпуног слагања уиотребе и дејства радећих елемената, као игго је то ири убојној ракети. Потоме се могло још наиред знати, да ће се и при најстрпељивијој и најосновитијој ревности, да се ракета нонрави, тек врло лагано и запињући дељ носгигнути. И већина ових опита, била је или од пезгодних или врло сумњивих иоследица. Тек искусило се, да се веровати може, да ће се у будуће имати добар успех. Инглез Хел поднео је аустријској влади године 1859. обртну ракету без прута, коју је он изумео. При онда чиненим оиитима осведочило се употребљено начело, али пут Хелове ракете није био ни у ноловину тако правилан, како би требало, те да се о погођењу верује. а и зрна небеху толика, колико је нужно за употребу, па и справа за хитање није била за ратне цељи унотребљива. На кратко, из опита са Хеловом ракетом видело се, да осим једног начела, нема ниваквог више чинитеља, који су нуждни , те да то оружје одговори захгевању данашњих ратова, а нарочпто задатку саме ракете; али н видело се, да ће се продуженим трудом моћи ваљда та ракета дотерати. И аустријска влада кунила је 1860 ту Хелову изумеовину, на је наредила, да опите за дотеривање чини артилеријски одбор и артилеријска радиочка чета (2еи§8-Аг1.-Соштапс1о Л& 18), која је и донде