Vojin

42

ДРАГАШЕВИЋА

н о м духу и правцу, — да таква влада налази у свом народу увек најбољег одзива, и у свакој прилиди најбоље подиомоћи, јер му оиа неизгледа као — ту ђ а. Ми имамо народну војску, но која још није добила иодиуну и сталну организацију ; на почем та наша народна војска подлеаш још многим изменама и "донунама, ми се нодигосмо, да и од своје стране коју ироговоримо, уверени, да узајмни разбори и нретреси свакој су ствари од големе користи. Наша је мисао свакојако иатријотна, а надамо се, да ће имати и много србскога типа и облика, јер, небивши нигде изван Србије, небијасмо никад ни у ирилици, да нас ово или оно туђе опчини. Слободни дакле од сваке мисли из какве туђе установе, идемо да се с публиком разговоримо, и да јој кажемо, како ми о нашој војсци мислимо. Па кад публика чује натпу мисао, ми је молимо, да и она своју каже, јер само у тој измени мнења имамо јемства, да ће се што добро постићи. Сами пав никако неспадамо у онај ред људи, који своје мишљеие хоће сваком да наметну, него сваку с разбором разложену мисао исто тано вољни смо усвојити , као год што своју подносимо. Овим пак нашим општим разговором и јавним разбором ево шта би се постигло : 1. Ми би сами расчистили појмове о нашој војсци, и познавали би себе у томе правцу онако, како треба да се познајемо. 2. Влади би били на големој услузи, почем би јој томе дали грађе, коју би она по својој увиђавности пробрала и зграду саставила.