Vojin

1ефрема радоишћа

79

Разгдеда1.ући теори1у нашег бро1ања и из ње изведено децималио срачунавање ма каквих количина долазимо до удивлења; како 1е савригена та људска умотворина кош нас постепено води до познавања безкрашо велики и невидимо мали количина — нроста природна и једина међу делима људским савршена, ка да 1е нису л>з г ди измислили но Бог сам оживио међу људма ваљда на познавање његове безграничности путем живе истине простим рачунањем. II баш зато се ми никада неможемо начудити одкуда 1е место овако дивотне прастаре системе оживила толико у свету неиравилна дробна система у извесним срачуњавањама, који и мпого више посла зада1е'исаме збрке чини не само у правтичном рачунању, но у неком смислу и самим иојимовима те су одтуда и другача тако звапа поделења ирости 1единида и постала. Но ми нећемо миого ни да правдамо ову систему, оиа се сами по себи ваљда правдала и оправдала, ма да на многпм местима постош и другаче, премда не зато што се неувиђа да 1е десетна боља, но што се то тако затекло и што су други узроци. Цртање тела. Да какво тело цртежом представимо т. 1. да га нацртамо, треба најпре да нацртамо његове стране, а то су површине. Да новршине нацртамо, треба да нацртамо њене стране а то су пруге; да ируге нацртамо треба да нацртамо њеие стране а то су точке. II кад просто гледамо какво тело ми га неможемо у 1едан мах видити са свих странах но само с 1едне или с неколко а далићемо на хартиш на простој по-