Vojin

120

В01НИЧКИ ГЕНШЕ

ова1 но1ам нема точно опредељених граница, него ћемо мп у опште све душевне моћи укупно прицепити на вошичку радау ко1е ћамо сматрати као суштину воГничкога гени1а. Ми рекосмо укупно и то с разлогом, 1ер вошички се генше не огледа само у 1едно1 1едито1 моћи као што би на прилицу била срчаност, а осталих кохе произтичу из човечша разума и чустава да нема, или да их има, али да су са свим другога а не вошичкога правца, дакле да у човеку образуГу хармоничан склоп моћи или сила које и ако нису међу собом равне т. ћ и ако хедна друго1 у нечему предњачи, ипак ни 1една од њих несме толико изоста1ати да се хармонша њина поремети. Кад би сваки шледини борац надахнут био мање или више овим вотичким генијем, онда би и наше вокке биле врло слабачке; а зашто? Зато, што се под вотичким геншем разуме1у особене душевне моћи па се у толико ређе налазе у оних народа, у котх су оне развшене и нодељене. У колико у 1едном народу имаде мање раздичитих моћи, у толико 1е више у њему заступљена моћ ратоборства, дакле у толико се у њему налази више вотичкога генша. Међутим овим т опредељена само коликоћа, а не икаквоћа, или другим речима: опредељен 1е само обим а не и величина вотичкога гента, 1ер ова зависи од општедушевног развића тднога народа. Погледа1мо тдан народ ко1и се налази у првобитном стању или да се прецизнше изразимо: кот 1е што но веле тш сиров, па ћемо наћи у сваком потдином више вотичкога гента него у народа, образовантег кот не иде на воту усљед