Vojin

152

РАТНА СРЕЋА

немоћи, иоднгоше 1аку вику: на коју велика иножина воГника искрсну из шуме, где бе1аше буси1у ухватида. И Бучико сад тек виде колико 1е за њ носило среће то задржавање, ко1е му се не свиђаше, 1ер да т ога нше било он би, изишав из лађе, нагазио на о ву бусиГу, ко1а 1е тако 1ака била, да би га 1амачно ту сатрла 1 ). Монтењ нам прича 1едан нример ратне среће „Италшанци", каже он, „сведоче да 1е у битци код. Форнуа (1495) избавио краља (Карла УШ.) његов коњ само бацањем и скакањем; да се ово нше десило он би проиао, 1ер га непријат ељи силно гоњаху Ово 1е био замашан случа1, ако 1е истина." У 1едноме рату у Италши, извести команданта Вероне Бе1ара (Вауаг!) некаки његов ухода, да ће се сутра 1едан непршатељски канетан, МанФронше, са 200 стрелаца кренути у Лењаго. По томе извешта1у, спреми се Бе1ар да га предусретне, — ал како се зачуди кад случато дозна, да 1е МанФрони1е био намерио да са 2000 људи бусшу ухвати. Срећом ухвате тога уходу баш кад из 1едне сумњиве куће излажаше: и доведу га ка Бе1ару, кош му обећа да ће му живот опростити, ако само истину каже; ухода све исирича како 1е у ствари, и Французи се спасоше .. . ухватише бусшу у К01у МонФронше наде. Неустрашиви и поштени Бе1ар нше више ни мислио ') Мора се признати да 1е у ово! прилици локазана особита божша заштита над Маршалом и њетовим трупама, јер они би извесно мамамљени стражом са капија градских, нагазили на таку бусију, где 1е било преко 20.000 људи, и нема сумње да би ту били уништени »Ш8(;о1ге8 с! и Магесћа! с!е Ваис1саи4, 111-32. 1а На^е; 1711, р. 155.