Vojin

РАТНА СРЕЂА

213

Огледајући много на Један пут, — абамо срећу ратну, губимо људе и матершал; исто тако хотећи владати неограничено, и изван путова правде, гледа1ући да непршатеља застрашимо крашим политичним срествима, — ломимо у рукама на1бољи инструменат, а то би произвело реакцшу. Тако се догодило Лудвику XIV. и Наполеону у извесним тренутцима њихове кари1ере, кад у исти мах ратовапк на више страна —: Гоњен Л.авоазом, Лудвик заборављаше мудру штедљивост и скромност, већ у свотм депешама рече, да би ваљало народима и суверенима цоказати батине Француске. г ) Наполеон, ослободив се противника, 2 ) зановедаше у своим декретима да та и та династша престане вдадати, или, да затворе краља; а по том кад та1 брзи начин напредовања не успе, и кад се делима иоказа да лажна беху брзо скро1епа пророчанства, — он ностаде Фаталиста. Говорећи о правилу, да у 1едан мах не треба много предузимати, додаћемо да многи људи немаху прилике да се покажу, или ако им се каква и похави, они је превиде и оставе да мине. Тако мисли Ла Бри1ера, говорећи, да и сам ђеше често пропусти прилику. Да би се приликом користовали, ваља имати поверења у самоме себи а јунаштва према другима. 1ош се препоручу1е, да усталимо поуздање у себе и тако га дотерамо , да о себи не мислимо оно што нше,

Ј ) Види, Г Шв1о1ге <1 е Г,оиуо18, раг М. СатШе Еоизае!:.

2 ) »Буди умерен у срећи, достанствен у несрећи / — каже Махшавело (В 18 с о иг 8 8 и г ТНе-ТлуеШ, 31),