Vojin

И УМЕТНООТ 1?АТНА

287

ово Ге срество снага и ништа друго, и она мора увек да дође пре иди после, рани1е иди доцни1е. У овоме свету има само борбе материГалне и свесне, — снага груба, сурова, и мирно убеђивање, и оне две расправља1у укрштене интересе друштвенога стања народнога; али својство људско, ко1е им нихе дато да промене, ово своктво велим чини, те се човечше срце са свом снагом противи да дође под утицаГ тихе свести, и сваку распру увек зажели прво да оружгем реши. Може бити да ће доћи 1едном то срећно време, кад ће реч владати светом, али нека смо сигурни, то неће скоро бити, и не пре, него кад народи дођу у такве околности, да се мораГу боГати орузкГа, т. 1. кад би им оно било узрок извесне пропасти; и тада веру1емо, да се не ће нико дрзнути да Физичну снагу употреби. Но нека нико не помисли да су ратови постали са првом колевком човечишм; не, почетак борбе био 1е тамо далеко од наше земље. Дрски одпадник сотона, рекао 1е: Ко 1е мени раван? и доби одмах сво1у заслужену казну; сатрвеног мачем божше правде, одагнао га 1е арханђео Михаило на дно пакла и вечите таме. И дакле, узвишени духови отпочеше борбу у етерним обиталиштима, и много пре, но што се шиавише слабости и ниске страсти на овоме земскоме шару. Писац св. апокалипса насуверава, да 1е било жестоких бораба на небу. (Продужиће се.)