Vojin

0 В01НИЧК01 УПРАВИ

231

њихово може често гшдившие комбинацше да не разуме и осГети. И нехатост, и непажња донеда 1е у на1више нрилива грдних невоља; па не само во1вода, већ често четник или и какав тш нижи старешина, узрок 1е те се битка изгуби или и сам рат несрећно оконча. Л.оша обрана какве точке, слаба смотреност и небрига на мртвим стражама; погрешке, ко1е во1вода може учинити, начин извршева његове зановести, ред и размешта1 трупа у заузетом каквоме положа^у, издржна срества и наредбе главног воЈводе, спровођење возова, преласди преко река и воде уопште, обрана каквог села, зданша, или какве зграде, и хиљаду других прилика, ко1е се не могу ни побро1ати, — могу бити узрок да се чудновата равнотежа борбе пригне ка 1едно1 или другоГ страни, и да затре животне интересе народне нли донесе грдне штете. Не треба никад заборавити оно красно изречење 1еднога славнога писца: „Знање 1е снага, и човек може у сразмери с оним, колико он зна." И управа не треба никад да 1е породично наслеђе, већ увек след интелигенцше и душевне моћи, — ма да врло често у мирно доба виђамо, како се незнање безобразно пење на високе точке, ко1е никако његове нису. — У осталом рат, то сверепо и анормално стање, треба да има ту високу мету, да нашраће тра1е, што се добша само тако, ако противнику за што краће време што већу штету учинимо; ово могу велике во1воде постпћи, 1ер само се ђенше и успех савршено слаже. (Продужиће се.)