Vojin

И УМЕТНООТ РАТНА

255

Шоартанци већ беху клонули духом и потрче к Оракулу. Ова1 им рече, да у Атини траже сво1ега вођу. Атињани, њихови противници, из подсме!а иошљу им иевца Тиртеа, који бе1аше слеп, сакат и готово ни са каквом спољашношћу. Тиртео, дирнут овом шалом свотх земљака, тврдо закључи да им докаже да 1е ђеније и дух много виши од своктава физичних и ратничке телесиие; и тако Ге и учинио. 1ер он 1е умео тако красно певати, и његови боши изрази расиалише 1унаштво у Шпарћана тако, да нобеда круниса њихове тешке труде.*) 1едном Ге Тимотше свирао у своју свирату. Оно величанствено узвикивање бошо и она грозна тишина страшне смрти и крви беГаше на1дивнше изведена Александар велики слун1а1ући га тако 1е био дирнут, да 1е нотргао сво1е оруж1е и њиме бесно замахао око себе. У друго! прилици Антигон га истим инструментом тако исто 1ако покренуо, да 1е ошпен одушевљењем и силним уображењем , скочио у сред 1едне части, и имали су грдне муке док су га утишали и умолили да не носече кога свошм убошим мачем. Музика , ко1а 1е имала у своме почетку толико снаге, да 1е могла да распали тунаиггво и увелича очврслост ратника, — та музика велим, нородила 1е такве хармонше ко1е беху у стању да умекшају дивље обича1е народне; и само тим среством преобратише мудри законодавци грубе и сурове Аркађане у мирне и пршатне људе.

*) Диван пример! ад 1е 10ш дивиији и заиста недомашан у нашему рату за ослобођење, што бташе даровити и родољубни Фидип Вишаић, Уред-