Vojin

0 В01НИЧК01 УПРАВИ

259

Еако ми мисдимо да би наикориснше било обучавати воиника за тежак задатак његов. Ми бисмо рекли, да прво више војничко знање, треба да држава даГе, у свотм заведеаимаили академшама. Ту би се скупљали сви елементи знања и употребе, кот мора1у да служе као будући темељ на коме би после могао сваки да дотерује своктва и да снижи слабу вештину сво1у. Млади официр мора се убедити, да све оно што 1е у школинаучио и од учитеља чуо . само 1е упут да сам учи ; и на!боља прилика, у К0101 може видити колико има грана иот]оебних ко1е он незна, и ко1е мора сам да и дотерухе; њега ваља дакле обавестити само о право1 важности његових студша, а да их подробно исцрпи и с њима се користи, то 1е његово и нико га, не може научити. При изображавању, врло се 1ако разлику1е дар. Ова1 се ретко по1ављу1е , и искрсне само као сГаши метеор, прштећи и надмаша1ући чудноватошћу свотм све остале: што су теже прилике, све брже и силше решава: што 1е 1ача светлост , све му 1ача разборитост расте. Др\гчше1е код обичног човека; њему 1е потребно да дуго и посто1ано учи , и свакад се мора на студшу да позове: ако се и на1мање од сво1их правила удали, он 1е сигуран да га лоше прилике неће мимоићи. Нашре 1е дакле нужно учити по начину и са строгим испитивањм саме ствари; после тек ваља посто!ано читати вошичку исторшу из разних народа и времена; проучити живот великих во1вода и описање свшу ратова; а нарочито Александра, Ханибала, Це- *