Vojin

и уметност ратпа

351

са неодољлвом жестином, а уз то 1ош се ужасно дераху; али врдо си их лако могао уплашити каквим изненадним наиадом, а то 1е могло често бити, догод они не инађаху резерве да им пазе на логоре и да иозици1у бране. До 17-га века унрава вошичка бе1аше дуговремена; у рату бехаху во1водама на1више вође из мирнога доба. ОсвоЈене земље као и пљачку коцком дељаху између сви1у. Дсбијена или наслеђена земља била 1е ослобођена од свакога намета и права спахшскога тако, да су њих сви Франки сматрали за слободне као исаме себе. Обича1деобе пљачке идобита снагонстеченога, престао 1е тек кад трупе добише уредну плаћу. После Фарамона дођоше Клодше и више других изборних кнежева; оеи господарише готово цело1 Галској земљи. Кловше истера и последњега во1воду римскога; 496 год. Код Толбшака иобше Свеве и Немце, и прими Хришћапску веру, ко1а му беше и вера в01сци, Ова1 кнез ратник, политичар и законодавац умрхо 1е 511 године. И он се може снатрати као ирви прави краљ Франачки. Под Кловшем не бе1аше ни закона пити икаквог уређења грађанскога: његове вокке имађаху свега 5000 људи, у оно доба кад се попе на престо у своме трибуту Салшени, И во1ска му становаше близу њега у Паризским или Соасонским околинама, како кад му 1едно или друго од та два места резиденци1а бе1аше. С почетком пролећа или у приликама светлшим, све се трупе скунљаху у 1едан