Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

399

Капет, гедан од оннх 87 господара, гроФ Париски и вохвода Вранцусви: он беГаше први монарк од новога племена. Овај титударни враљ имао 1е доисне вдасти само над мадим бро1ем градова, вароши и замака; он нити 1е имао вокке, ни доходава и савршено 1е зависио од свотх вазада. Во1воде Бургоњски, Па» риски, Нормански, Акитенски, Бретањски и т. д, гроФови од Фландрше, Шампааа, Тудузе, Анжу1а п т. д. и стотина других господара бе1аху све независне вдасти и управљаху свошм дедовима по СВ0101 вољи. Њихова моћ бе1аше тако ведика порасда, да 1е краљ Хигше, само да би им се удобрио, тромесечну сдужбу вазалске во1ске, свео на 40 дана; 1ер некада мораху кнежићи шиљати по иешто вокке у службу сизерену своме и земаљскоме. И дакде вокка краљева састо1аше се из контигената Феудалних, кош пре него што дођоше у сдужбу утврдише време во1е ће у то1 провести, 1ер они само за толико време хране имађаху. Ова1 начин издржавања очевидно бе1аше противан напретку и успесима воших операцша. Ратови се продужаваху без престанка на цеЛ01 просториш земље Вранцуске; ово 1е бидо велико здо и да би се укдонила од народа та непри1атност што га могаше сваког тренутка ко опљачкати, — црква предложи и беше од чести усво1ено те се 984 године створи она1 тако звани Жир божиш. Бе1аше т. 1. некодко дана у седмици кад 1е се морало оруж!е оставити; а с овим се хтедо да