Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

409

моћ властеле умањаваше се, док међу тим краљевска важност из гедна растшаше; вокка се побољша и на свршетку живота Л .у10вога, имађаше много странских авантирних идаћеника: њих бе1аше до 20.000. У време друге крсташке воше, 1147 Луа УП уирављао 1е во1ском од 150.000, К01а бе1аше састављена од људи разних округа. Од овога' монарка во1ске се почеше састављатп из бар1актарша иди пенона, од кошх свако такво одељење имађаше 30 до 150 коња. Више врста воших склапаху краљеву во1ску; трупама што припадаху монарху као титуди Феудаднога господара, заповедади су пдемићи; а правидно уређене чете сдободних грађана водиди су граФови иди мађистрати, и имађаху воше и грађанске вдасти; на1зад, контингенти општински и уделни, као и странци пдаћеници често су имади за вођу каквога прелата (епископ). Од упада 1134 године, главан бар1ак во1Сци беше постао заставом краљевском. Савезима владарским и непрестаним ратовима погдавиго има се приписати што се основа 1единство народно, као што бе1аше на концу двана1естога стодећа и с почетком трина1естога, под вдадом Филипа II, Фидипа Августа, сина Лу1а УП, у кошм временима круна имађаше доистне вредности и владаше готово целом Вранцшом. У ово доба постаде монархшско наследство; 1ер пређе круна бе1аше изборна, и 1ош од првога Капета, сви краљеви моради су пре сво1е смрти избором осветити сина, кош ће за њима доћи, те да им посде не би нико могао круну преотети.