Vojin

426

СТР01НА ПРАВИЛА

Има1ући ово иа уму, можемо тврдо рећи, да и ако не би били боши редови тако разнолики, као што се у практици показу1у; ако би човек и био у стању викнути тако 1ако да се чак на врсту даљине чу1е: то и тада не би требало дозволити стро1ен>е по команди. У мирно доба ово 1е савршено удесно: но па зар се по овоме не може раз1аснити система нормалних редова?... Мора се иризнати, да оваки намешта1 нше од последње важности: ако нема нормалнога реда, — ти се мислиш како да нађеш боти поредак, за шта благодари ако ти у капу падне. Пристаће те и сами е1енеудесно; и то ми Ц посао, не ломећи главу, командовати: „СтроГ се у боши поредак!" — и цел се достиза, нити може ко што приметити... Но па шта би и радио ова1 да изврши оно, што 1е у правилима написано? Па 1е ли боље научити вокку (опредељену за борбу) ономе што 1е удесно на мирним упражввењима, а у борби пак непримениво; ево питања ко1е рећиће се, заслужу1е те пажње. За сравњење узмимо две заповести: „станте у ту и ту у колону за 1уршп", као што се обично говори у мирно доба; „станте ту и ту и држите се ма шта вас стало." Ево каква 1е разлика међу овима заповестима: по првоме, у случа1у ваљанога владања трупе, ви с пуним правом можете очекивати од начелника њенога таквога оправдања: ,Да сам испунио вашу заповест — стао сам у колону за 1уриш , где сте ви рекли;" другом заповешћу ви ставите човека у савршењу обавезаност или да изврши заповест, или