Vojin

470

СТР01НА ПРАВИДА

На1зад, ко пошма, да при учењу са више батаљопа не вреди правидо, та1 се одриче извршења по знаку сабље, ко1е и за батаљоп у четним колонама не треба да вреди; од педантнога равњања, од подаска левом ногом са мадим растогањима, и од многог другога таг се одриче, кош пошма, да у само1 практици, правиду и правилним средствима нема места. Да1 Боже да се ово скоро разуме. Можда се неће ово скоро примити, ади се примити мора. 1едно само треба жедети: да би се ово добидо теоричким путем у мирно доба, а не практичким, т. 1. не онако , као што беше прописано Аустршанцима 1859 године. Речи нема; оваква система тежа 1е за начеднике: треба размишљања а не научења,, доноси одговорности за распоређате (ми не волимо плашити), 1ер се губи могућност прикрити се буквом правила; но на све ове неудесности ми одговарамо речима великога Суварова: „тешко Ге при учењу лако у рату; лако 1е при учењу тешко у рату." Не треба се потчинити нагону чувања самога себе, 1ер харчимо и себе и друге иотребности за бох а ово 1е ствар непршатна: и с тога што у бо1у за ово нештедно бшу, и с тога, што ово опомиње и учитеља и ученика (кош се за времена условише) иа кога диста први хоће да му други испит положи, Сваки нормални ред 1ест таки дист, кош се находи у цедо1 огромно1 књизи, књизи практике, К01у не треба научити већ разумети. И ми смемо жедети да нам сла.би глас не остане глас вапшућега у пустињи; да ће примедбе