Vojin

ПУШАЕА У Б01У

499

раздику међу садашњим погађаљем и оним у XVI веку и т. д.; ио ови наводи неће моћи издржати критике: особени Факти у њиховим доказивањима, кош готово ништа не доказу1у, чини ми се треба да се 10ш брижљиво испита1у и раз1асне, а пример XVI. столећа говори више у корист спорне претпоставке, него ли да 1е обори. 1ер доиста, у нидерландскоме реду (сНе ше(1ег1ап(118сће ОгсЈопапг) мускетири састављаху 1едва подовину цеде пешадше; ако узмемо у призрење, да су се они строшли у 10 —11 врста, а пуцади врстама, то ће се дако видети, да у ствари на сто копаља не додажаше више од пет мускета кош дештвоваху; у сдед чега убшање из пушака у XVI столећу и нше могло бити знатно. 1 Почем се тачност гађања може само видети из разређа1а рана по телу (сходно циљању и правилности лећења зрна), и проценту зрна што погоде, — то за об1ашњене спора треба да се обратимо ка изучавању овога реченога. Ми смо већ нешто говорили о рањенима, сада пак понунићемо ово новим цифрама, и чинићемо сравњења. I. По Хурлту, у Пруса под Дипелом (1864 г.), ране се овако разређиваху: рањеника с ранама на горњој половини тела бе1аше 674°/ 0 , на доњо1 32-6 0 /о- 2 У инкерманскоме боху: у Селенгинско! ређименти бе1аше 55°/ 0 рана на горњо! поли, 45°/ 0 на доњоц 1 ЛУ. Еиз1;отг: »б-езсМсМе (Јег 1п&п1егје в боЉа, 1857, Том. I. стр. 860. 2 »Военнни Сборник 1 ))" 1866 г. Л# 2, »БиблшграфЈл*. *