Vojin

ПУШАЕА У Б01У

501

се свако с нама сагласити т. 1. признати, да вероватност погађања у бо!у зависи искључно од стања нерава у човеку и по томе не увећава се за1едно са усавршењем оруж1а. Почнимо наше доказе са већ постоГећим туђим мнеаима о овоме предмету. Свршавајући исторички преглед жлебнога оруЖ1а, Манжо говори: „Да би дали појма о превасходству, ко1е има ждебно оруж1е икаисда над простом кремењачом, ми ћемо навести овде некодико примедаба, ко1е се односе на резудтате погађања кремењаче у време ратова репубдике ицаревине: ови нам савршено показу1у, како мало цеди достигоше ова оруж1а. Н. пр. по мнењу Гасенде, требало 1е избацити 8000 метака, да би само 1еднога човека оборили у реду непршатељевом. Пруски ђенерао Декер вели треба за то 10.000 метака. С њиме се слаже и „Меморшал Француске артилерше." 1 Под Бородипом Руси изгубише од пушчане ватре не више од 10.000 људи 2 , за што по мњењу Декеровом, треба 100.000.000 апо Гасенди 30.000.000 зрна, док међутнм са свим извесно зна се да Французи тада не избацише више од 1,400.000 зрна 3 , ко1е оборише у руским редовима поменутих 10.000 људи; и дакле да би оборили 1еднога човека, упо1 Военнни СборникЂ' 5 1858, 2, одео II. стр. 401. 2 Због ових основа не треба узети цифру већом: 1) Французи су бацили 60.000 зрна шупљих, што да^е не мање од 940.000 или 1,000.000 парчади; 2) башнетни 1уриши били су чести и необично упорни, а кодички 1уриши долажаху до грдних размера, по овоме ко1е од артилершске ватре а ко1е од хла.днога оружЈа тешко да ће бити рањено мање од 75%. 3 Богдановић. »Исторјл отечественои воинн 1812*, д. II. стр. 225.