Vojin

И УМЕТНОСТ РАТНА

525

у поштовању сгранку републиканску и апсолутну или законску. Ако се изузме рат Алђирски, кош се сврши са освохењем целе старе државе, и ропство Абд-елЕадерово, — са свима осталим народима на страни живедо 1е се у миру; нека 1е хвала Вранцускоме народу, модерациш и вештини владе Лу1а -Вилипа, што се клице богатства и науке, створене револуцшом и царевином, могаху да развшаху. Земљорадња, индустрша, писменост, зпања пауке и уметности дођоше на високи ступањ среће. Устро1ство вотке добило 1е приметних побољшања; и уметност ратна беше сачувана на ожн висини, на ко1у 1е иопе Наполеои I. Стална школа практике у Алђиру изводила 1е од тада славне ђенерале, а ко1и требаху да постану тш већи; трупе имађаху изредну дисциплину; В01ска заузимаше одличито место у друштву 1ер млади људи из најбољих породица и сами синови краљевски имађаху особите спреме и знања, и отпочеше сво1у С1а1ну каршеру у во1сци да означу1у дивним корацима. Ова .1 пример ко1и 1е готово 1единствен до скора био , узрок Је те се утркиваху млади духови и тако унаиређиваху науке вошичке, на чврстим основима ко1е држаше сам ?ладар. Нова револуци1а и опет букну у Паризу 24 Фебруара 1848, — у след неко1их ограничења, ко1е Лу1 Вилии издаде против либералних нанредака. Ова1 суверен имађаше под свотм заповестима 1уначку и многоброшу во1Ску. Његови синови бејаху поред њега, и он би могао лако да угуши побуну; али он 1е имао велику душу и не хте проливати крви вран-