Vojin

ПИСМЕНОСТ У НАШ01 В01СДИ

В

пЈзетпоставља савршене спреме, за ваљану радву. На с тога у тодико брижљивиЈе а журни1е ваља да се побринемо, да нам ни тренутак не умакне, а да се њиме не користимо толико , колико Ге се само могло. Нознавање потреба прво 1е. Начин, кошм ће се оне задовољити други 1е, ал важниГи услов, образовања у свакоме народу. Боље 1е оскудевати у нечему, него ли прегледа1ући од туђина, усвоЈити нешто, али што угушава десет других особина народних. И колико изгледа да 1е лако упознати потребе, — толико 1е то теже, кад се дуже погледи. Помислиће се лако 1е, — погледа1 код другог , па ћеш одмах видети шта ти треба. А ми нислимо, не'треба тако чинити; 1ер у самоме. животу своме сваки има клице за потребе, ко1е би се брзо пронашле, Гер оне леже у крви свакога: у особитом правцу свакога за се стош начин њиховог задовољења. Ово вреди и за народе и све његове установе. Како кош дан, код нас се потребе све више по1ављу1у. Стварп, па ко1е нре некога времена не могасмо ни помишљати , сада су на реду ; некада бе1аше довољан само рабуш, и послови се обични вршише. Сада се код нас уче рачупања, ко1а у безмерно1 пучини матершада траже. Некада се нрстом показиваше на човека, кош умеђаше од 1едан пут почети да чита туђе писмо и беше довољно. Сада 1е потребно да нам и нашростит човек уме да чита и пише. Тако се мењалу времена, тако корача1у околности. Но колико нас то веседп кад погледамо па нашу *