Vojin

РУСКА В01НА СНАГА

читава чета казнн, кажу, ствар 1е позамашна. Овакво васпитане и народни карактер прида1е француским вошицима свохства нагемника ХУ1. века: смелост, одважност, сдавољубље, Фанатизам к застави и презирање свега иевошичкога. Разуме се, да се у Враицуско1 не могу применити ни ингдеске ни пруске вошичке установе; прве би 101 одузеле сиољашњу снагу а друге — унутрашњу потпору. Она дакде мора да има своху самосталну организаци1у, К0101 суштину одређу1е стање ствари а никака ратна теорша. Ево и трећега примера —- Прусше. Истор1пски склоп ове државе огдеда се 1ога боље у њено1 во1ничко1 системи него што то у Француско1 и Инглеско1. Пруси1а нше народност, и, на сву придику неће никад ни бити ; она 1е у пуном смислу ре Ђ држава, т. 1. исторшска сдучашост, представље* во1ском и династшом. Народност Пруси1е ни1е у рј већ изван ње, у великом етнограФСком одељку, 1е она само део. То, што 1е већина обиталаца 1ган народ и што су 101 грађанске установе ваљан да1е 101 нешто чврстоће. Алн што се тиче исР 1 "ске Јачине, Пруси1а се разлику1е од Аустрик - а мо тиме, што би се ова распала без и каква. б а > а Пруси1а би га осетила, али само у тренутку аспа " дања, а даље не. Да 1е нешто у последн Р ат У Аустрша победила : Шлезша , Пруска , С" сони, Х рашске провинцше викале би до Бога што их цепа1у од Брандебуршке монархше; но Т Р И го дине са свим би се умириле и било би као К0 Д сво1е куће и под том другом немачком адом - Хохепцолернско! династши треба 1ош м° с Р с 'ћних