Vojin

ПИСМЕНОСТ У 1ТАШ01 В01СЦИ

неудесност учења: аз, буш, в1еди; прем да та1 начин још на много места живи. Изучити азбуку по познатоме: а, бе, ве, де, ге, итд. и за тим прећи на срццање опет 1е неудесно, Гер 1е ђаку наравно бдиже и природнше помисдити, бе-а да 1е беа него ба. Много 1е дакде савршенше изучавање азбз^ке по звуцима; њиме се много брже прелази са анадизе на синтезу. На првоме часу ми рашчдањавамо реч пред свима и тек тиме га убедимо о простоти ствари. На придику узимљемо реч роса. Њу дедимо (захедно с ученицима) на две речице ро и са. Па сваку опет ову на звукове р и о, па с и а. Саставивши ове по1едине гдасове , добшамо нашре две речице (сдогове), а обе оне 1една поред друге изговорене казу^у саму реч роса. И посде овога пређе се на учење буквара. Но пре овога ми ћемо показати његову штицу. Две дрвене четвртасте дашчице по 1 т дугачко и 3 сантиметара дебеде, утврде се (танким шипкама гвозденим) на 1 1 / 2 десиметар даљипе 1една од друге. У странама тих дашчица (што су 1една према друа го1) тестером се исеку по' сантиметра дебеде браздеу ко1е се посде умећу писмена, и могу се по вољи повлачити дево иди десно. Писмена су на бело1 тенећци црно и 1асно пасликана. Свако писмо има своју за се тенећку*), ко1а 1е 16 сантимет. дугачка (15 сантим. високо 1е писмо, и по пола сантиметра тенећка се увлачи у изрезане стране дашчица), а

*) Начинити од свакога иисмена бар ио пет комада.