Vojin

РАТОВАЈБЕ У СРЕДЊЕМУ ВЕКУ

95

ритери нигде такве славне победе, као ШваЈцарди код Лаупана, Моргартена, Семпаха и НеФелса, као Дитмарши код Хемингештета и Хусовци код Аусига и других места. Рат не бе1аше више монопол племства, као што и знање престаде бити само свештеничком свошном. Одважност и образованост душе 1есу два на1чвршћа бранича слободи. И само Ге она1 народ кадар да двогуби 1арам светских и дневних тирана сметне, — кот уме носити оружје и коЈи 1е изображен, кош има знања! Многи писци мисле да^е прахом моћ владара узди;пе, а самосталност народа у опасност доводи. Но ми не можемо мислити тако. Пушчани прах нше оскупио во1ену спрему, већ шта више умањио. Нушка стрелчева нше тако скупа , као што 1е парип и панцер коњаников , а при томе хе 10ш пешак на удесноме удаљењу снажно дорастао тешко наоружаноме коњанику из средњега века. Тако 1е исто велики топ много приступнши народу но негдашње тешке справе, кошма се зид проваљаваше. Ратовање с барутом много ге народни1е, но са оклопљеним коњаницима. Народ много лакше може набавити пушке, но боше парипе. Ипак и на свршетку овога времена прах не доби оне вредности, ко1у данас има. Пушке и пиштољи тш не беху истиснули омиљене стреле, топови тш са свим не заменише справе за рушење зидова. Ова! преврат отпоче, и Денске во1ске добише самртни удар. Свеопште народно наоружање, основа општој народно1 слободи, —- бе1аше ускорено проналаском праха. Али пример Шва1цараца, Хусоваца, и Дитмарша даде народно! слободи напаче наравствене потпоре. 3.