Vojin

110

ПОЛОЖА1И

Заузимање за обрану. Ми смо навели свогства насељенога места, и из њих видесмо како таква места имају особита утида1а на обрану, а нарочито што отежавалу управљање вохском, коЈа 1е у посади; и шш видели смо, да при обрани треба поставити у њих еамо неопходни броГ во1ске, 1ер се воЈска у оваквоме месту врло лако може да раштрка (Лиљи брањаху 19 пруских батаљона, па га и опет Вранцузи отеше; у селу Пропстга1де бе1аше само четири чете — на кргтлу статаху силне батерме а за леђи два корпуса у резерви — па се с успехом држаше против свшу напада сајузничких), а држати већи њен део по зади у резерви. У осталом, ово Ге опште правило при брањењу свшу земљишних нредмета, кош као села, вароши, месташца а поглавито шуме — отежава1у уирављање во1ском, која се унутринаходи. При опредељењу броте сиаге одреда, парочито пешади1е (коЈа 1е преко потребна за упорну обрану), може се узети као основ да 1е на 6—800 корака довољан 1едан батаљон. Особито 1е важно да се место , пре него што га поседнемо , добро промотрити у сваком правцу а нарочито да се тачно дознаГу (као што 1е и горе споменуто) активна средства т. 1. удесни путови у свима правцима, те да .се олакша вотци узахамно потпомагање. Ова се прилика по1ављуЈе врло често заступници, ко1а нема кад да много избира. Даље, према величини места и намери радње (да. л' да га 10гунасто бранимо, или тек за време задржимо), опредељухе се брох вокке, ко1а 1е преко потребна за пепосредну обрану његову; колко ће батаљона доћи за бото одељење, колко за по1едине и главне