Vojin

130

НЕКОЛИКЕ ЦРТЕ 0 ТУРСК01 В01СЦИ

частим топовима иреко сваког очекивања добро. И Судтаи сам, кога уопште врло мадо ствари интересују, посвећује артилерит особиту пажљивост. Ми смо (веди даље немачки писац) присуствовади при великом Једном упражнењу у пуцању, ко1е се држало с почетком Октобра прошде године (1867.) у Цариграду близу „седам кула" и то са новим састражњацима. Ту 1е био и Султан са свима ђенералима што су у престолници, па Је с наЈвећом интересантности посматрао ревултате. Како он млого цени ове пробе, види се отуда, што 1е тога дана нрекинуо министрима баш започету седницу, на им заповедио , да на пуцалиште дођу. Да ли су пак и министар Финансше и министар нросвете имали отуда какве особите користи, то ће ваљда сам Султан знати, — тек ова су упражнења у нуцању од нагмилших његових забава. На1мање 1е уважен у турско! ђенерал-штаб. А нема томе ни млого времена , како ђенерад-штаба нше скоро ни било у војсци , и тек од пруског преустро1Ства почело се стидети, што се досад неимађаше ова1 тако важан и интегрира1ућп део, кош код свшу евронских во1ски игра главну улогу. Не дакде потреба , него рот! сГ ^шппеиг створила 1е и ту струку , па с тога она и нема тамо никаквог гласа ни достошог определења. 1ош у кримско1 воши бе1аху сва она места, код дотичних делова вокке , ко1а у европским државама заузимљу ђенерал-иггабни оФицири, — попуњена са ОФицирима из трупа, па се 1е то правидо 1ош и данас задржало, као што показу1е и склапање