Vojin

ПРУСК0-АУСТРИ1СКИ РАТ

147

му бе1аше то ; што Аустрша остаде и без искусних државника и без даровитих вођа. 1ер само карактерна политика и урођена администрацта могу се спремити за хитно ратовање. И зар 1е умеда Аустрша да придоби1е снажне сагузнике? А зар их 1е могла имати код сво1е дволичности и гадних себичних тежља? ОбразуЈући са 1ужно-ђерманским државама чврсту масу земаља са 50 мили10на становника , да л' умеђаше она да у сво1их сааузника добше вере према себи, и да код потчињених народа распали жељу да поведу народни рат ? Спрема1ући се за рат, аустршско правителство не умеде га спремити: оно не предузе никакве мере, да се користи раздељењем Прусше на два дела (краљевином Хановерском и воЈводинама Каселском, Насавском и другим државицама), и да расцепи западну Прусшу од источне. Искуство седмогодишњега рата ноказало је, какве корнсти имађаше Фридрих II, што заузе Саксоншу; но Аустршанци не користише се тиме и пустише Прусе да заузму савезну Саксоншу. Да су 1е Аустри1анци заузели, они би се приближили евотм југозападним савезницима и били би пет дана далеко од Берлина. Да 1е минуло време могло Аустриш постаћи вере у се, да 1е се она могла по1авити као заштитница закону, заштитница права народних, то би кретање вокке њене к Берлину тада по сво1 прилици било успехом награђено, особито што Пруско правителство не ста1аше на1боље са сво1им народом. Но управа државна, ко1а по века сатире слободу мисли, слободу развшања и слободу образованости, но система политике, ко1а 1е вазда тежила да потчини Ђерманшу личним на- *