Vojin

ВЕДИТИ ИЛИ ВОЛТИЖЕРИ

253

пуса) ие мож.е оценити њихова међусобна односна оиредељења, и њихове особите радње, прем да 1е било многих, кош су их видели. И изгдедаше као да Наполеон хтеде да има под својом руком (па и кад му не требаше њихова оделита служба) много већу размерицу лаке пешадше, него што н ком други велики во1вода нре или после њега имађаше. Но, да би се вратили на штуди1у прве лаке пешадиЈе, ко^а беГаше нравилно устро1ена,— ми находимо да у леђшонима римским беЈаше четирп разне врсте нешади1е, не само у погледу на године, већ и у погледу на оруж1е и начин борења. На1млађи људи из накиротпше класе — то бе1аиге на1грубше изображен сталеж, ко1и 1е радио тешке послове и обично живео, — бејаху велити. Вошици исте врсте ал нешто старши и богатији бејаху хастари ; ко1и бе1аху 1ош богатши и у прво1 снази бе1аху принципи; на1зад, на1старшн и напгаућнши долажаху међ тршаре. Бро! у свако1 ово! врсти, био 1е раздичан, према величинн леђи1она. Кад у леђшу бе1аше 4200 људи, као за Полибшева. доба (100 год. пре Хр.), беЈаше 600 тршара и 1200 во1ника од сваке врсте: нринципа , хастара и велита. Кад 1е пак леђшон био много већи, порастао 1е саразмерно и бро1 тих три1у врста, при чему у век бејаше стадан бро! три ^ара. Ред борбе у РимљанаЈ на коме ста!аше снага њиховог стро1ења за борбу, истицаше из њиховога устроктва. Ево тога борнога реда: □ □□□□□□□ 1 -ва диниЈа хастари. □ □□□□□□ 2-га „ принципи, □ □□□□□□□ 3-ћа 8 трвдари.