Vojin

СУВАРОВ 333 СВ0101 памети надази им овог иди оног узрока, а понахвише богиња среће код њих хе на1бол>е об1ашњење свега необичнога. И само мадо њих могоше видети, да за постоЈану срећу, ваља више нешто, него гедина срећа, да за то ваља имати узвишено ума, рада, присебности, Једном речи — велика духа и снажне воље. Где њих нема, тамо и ако буде по1единих успеха, ал' никад не ће бити цедога реда међ собом зависних успеха. Виша воша мудрост не може се изучити или присвошти: во1вода ваља да се с њима роди. *) Оно што 1е изучено никад не дате оног изворног погледа, ко1и са висине гледа на сво1 предмет и у 1едан мах потма га у сво1 делини, у сво! свези и у свима следствима његовим, са његовима средствима и средствима иротив њих — оног основног погледа, кош са брзином муње пролази кроз све редове могућих случашости. Ал осим ђенша во1води ваља 10шт и: енергичне воље , ко1а би могла оно , што се са цељи сложи, извршити 1уначки, не плашећи се никаквих тешкости; — иотребна 1е хдаднокрвност, ко1а оста1е стална и у натзненаднишм приликама; нашосле жива радна снага, ко1а никад не губи ни 1еднога тренута, и по изразу Бунапартином, ни себи ни другима не да1е мира. Ко има тих своттава, он 1е воЈвода, па ма имао и мадо оних положних воших знања, он ће победити другог, кот из основа нозна1е сву воту технику, ал нема тих природних дарова.

*) ОгаЈогев 1шп4, роекае па8сип(,иг — говораху Римљани, т. 1. беседници ностају, поЈете се рађа1у; подобно томе може се рећи: ^ђенерал.0А1 мозке човек поетати, ал војвода ее такав рађа. ВоЈвода — то 1е иојета.