Vojin
РУСКА ВОГНА СНАГА
851
нењу с ФранцусЕом и да1у знатну нревагу Русгпи у сравнењу с Прусшом. Ведика превага РусиЈе над остадим државама на копну 1европе дежи у томе, што она не може бити побеђена онако, као друга ко1а. Сваку другу државу можете не само победити, него и сасвим заузети и дишити могућности, да се даље противи. Само Русшу не. Све Гевропске државе осим Русихе и Инглеске, биде су на таквим искушењима, приклањаде се пред противником и предавале без условно: Француска 1814. и 1815; Прусша 1806, Аустрша 1805, 1809; и 1866. ПоЈамно 1е, да се таково што с Русшом догодити не може; нико 1е не може заузети ни доћи до њене престолнице, осим да тамо главу остави. Она може сама од воље да избегне узалудне губитке, •— вошу да прекине, ако 101 за руком не пође, као што 1е чинила 1856; ал не може бити томе принуђена; да 1е било нужде и потребе Русша 1е могда да продужи Критску воЈну, 1ер 101 ништа ниле сметало. Превага ова очевидно огромна 1е. Подожа! Иеглес.ке наличи на руски, и разлика 1е само у томе, што Инглеска не може нити сама добити нити другом нанети смртан удар. Она 1е ослабила Нанодеона I. дуговременом борбом, али то 1е све, што 1е могла учинити; међугим Русша одбивши удар прешла 1е у напад и уништила противника. На целом теду Руси1е нема точке, на ко! би 101 се смртан удар нанети могао, док међутим на политичким тедима њених противника таквих точака и сувише има. (Наставиће се.)