Vojin

382

П0Д0ЖА1И

полеон и Фридрих не само што не стешњаваху самосталност у својих начелника, но шта више много иута жестоко викаше против буквално извршених заповести, кохе они даваше. Они су очито и 1асно захтевали, да на1ближи њини потчивени слободно гледаху на њихове заповести, а особито кад се тицало избирања начина, како да се већ постављена сврха постигне; хер 1е са свим природно, да С8 у рату окодности сваки час мен>а1у. Тирен, издајући заповести свошма оФицирима, обично имађаше навику свршивати говора овим речима: „Ои1ге — §а, теззјеигб, је уоиз гесоттапЛе 1е ђоп зепз" (осим овога, господо, 1а вам препоручу1ем ваш здрави разум). Маршал Саксонски хоће да 1е распоређење кратко, на прилику: „та и та линша напада", „она 1е и она потпомажу", или „ове во1ске напада1у, оне им помажу ., По себи се разуме, да се овде мисли само на оне прилике, у кошма се какоме одељењу да1е засебна намера. Ако, на нрилику, дивизша мора да хедновремено напада, самосталност у радњама мора се оставити само старешини те дивизше; све остале старешине нижих пододељења, мора^у се тако рећи да преобрате у ствар, ко1а се пасивно подчињава команди начелника;сво1е сопствене мисли пак, чува1у за оне прилике, кад ће они са свошма одељењима засебно да раде. Као што нам дакле воша исторша прича, веома 1е корисно било кадгод се даваше разумна слобода старешинама одељењима; то 1е вазда у велико олакшавало успех. Та иста воша исторша потврђухе, да излазише са свим противни послетци