Vojin

мисли 0 вошоме устр01ству 39В Коњица 1е у пуном смислу речи одабрано оруж Је; ништа се посредно у њо1 не може трпети; у толико вигае, она се мора веома паметно да употребљу!е. Обично веле, коњицу треба свакоГако штедети и заклањати, и тек кад дође дан борбе, пустити 1е, без и на1мањега колебања, да учини све жртве, ко1е само она може. Начело Ге истинито; но се свако1ако вараГу у избору тренута њене употребе. Не треба никако заборављати, да Је коњица нарочито оруж1е, ко1е има задатак да реши борбу и да искупља. пешадтпу, ко1а 1е пре тога ватром расута. Гуриши на пешадиГу, потпуно уређену, која 1е сачувала сав свој . дух, сву своју ватру, у највише нрилика уништава1у коњицу и нотресаху 101 сопствено уздање у се. Додајте овде неколико Шангарњевих мисли, кош доцртава коњицу и спомпње, бар у неколико речи и друге врсте оружја. Може бити, вели он, е ће простране равнице, ко!е коњицу подвргавату силним губицима од ватре, од сада бити незгодниГе за њено дештво, него земљиште лако таласасто, где се коњица може час по заклањати од ватре а за тим од Гедан пут бацити се на потрешене масе. Сва њена снага стош у брзини. Осим рад Алжира, њо1 не треба ватрено оруж1е; да, оно може у неколико бити корисно за давање знака на предњим стражима, и да простим димом заклања земљиште, на коме пешадша и артилерита чине сво1е распореде за наступање или обрану. Ослободимо 1едном коњанике од тепших пушака, дугачких пушака и од малих пушака, коЈе готово ни у 1едноЈ борби не пролише и чше крви: Оба та