Vojin

412

Суваров. <ХТч Милутина и Шмита). (Наставак.) Заузећо Измаила беш,е 1едио од на1са1ни1их и наЈвећих Суваровљевих дела; ад следство беше, те са свим побрка са Потемкином. Дошавпш к. њему у 1аш, Суварова 1ако увреди дочек Потемкипов, кош загрдивши победиоца, рече му: „Чиме вас могу наградити , Александре Васиљевићу?" „Осим Бога и маше царице — нико мене наградити не мозке." Потемкин побдеди: ни кад га досад нико тако 1ако увредио ии1е; гордост и чувство освете разбуде се у њему и он намисди да Суваров свако1ако мора. осетити сву тежину гњева његова: нађе одмах да 1е Суваров сувише горд, да 1е много смео, и да према томе ваља га непрестано држати у низини, док се из нова не би показада потреба употребити га на ма какав посао. Ђутећи, са стиснутим уснама а здобом у срцу, врати се он у саду. Суваров, по спољности сдободан, само изнутра потрешен, оде за њим и преда му рапорт. Петемкин га прими хладно. Оботца, душевно потрешени прођу неколико пут уз и низ салу без и 1едне речи, и растану се. Говори се, да 1е Суваров ово учинио ил с намером ил немогући задржавати се од гњева, 1ер Потемкин тада доиста не мишљаше увредити га , и не држаше да га он може наградити достошо. Он 1е хтео а и мого 1е бити иосредником, али се сумњиво изразио. Суваров пак сувише 1е високо ценио сдаву, ко1у му Измаид донесе, и мислио 1е да сад