Vojin

464

СУВАРОВ

ршскога причања, ако искажемо ту еиизоду нешто ошпирнше, по казивању самога Горчакова. Суварова не само не зарадова порука царева, већ он и не хтеде ићи у Петроград изговарахући се старошћу и нарушеним здрављем; тек после дугих и непрестаних убеђења Горчаковљеви пристане старац да се крене на пут , поручивши међу тим своме рођаку да извести господара, како он не може другаче доћи, већ на свошм коњима. Кнез Горчаков нохита на пред с том вести. Император 1е са таквим нестрпљењем чекао Суварова, да 1е по неколико пута на дан шиљао Горчакову да га упитају: да д ће му скоро дед доћи ? — Ал се старац не стараше много о томе. Господар 1е заповедио Горчакову, да му одма 1ави чим дође Суваров, иа ма ко1е доба бидо то. НаЈзад после неколико дана чекања, по1ави се Суваров у Петрограду. Ту га сретне кнез Горчаков, и прем да беше већ касно. опет вршећи точно налог господарев, нохита са вешћу право у дворац, док међу тим Суваров оде на стан свом рођаку Д. И. Хвостову. Дар имађаше обичај у 10 сати у вече затворити се у свонн снаваћо1 соби, и никога не пуштати себи. Међу тим овога пута, у виду особите милости, кнезу Горчакову дозвољен беше ириступ у спаваћу собу и добше налог да. изјави Суварову, како би га његово величанство одма примило, само кад неби тако касно било; аудшенцша буде одгођена на други дан у јутру, одма но новратку цареву с обичне нроходње. Кнез Горчаков упита 10шт у каквом оделу ваља да му се гроФ претстави 1ер он нема мундира? — „У таквом мундиру, какав И ВИ носите" — ОДГОВОри цар. (Наставиће се.) ДРЖАВИНА ПЕЧАТНИДА У БЕОГРАДУ.