Vojin

476

НАРАВСТВЕНИ И ТЕЛЕСНИ

вих се мера држати, како нас непршатељ не би никад ни и с ко1е стране могао да изненади. У колико 1е нол.ожа1 коме већи, у толико и лична опасност губи своје снаге; али у сасвим не1еднако1 мери расте и тежина одговорности, коГу особито сваки старешина има. Да би ову одговорност више старешине као што ваља носиле, ваља тако високе наравствене чврстоће, каква се ретко може у људи наћи; а ово Је врлина војводина. И величина човечша не лежи у дубокоме знању, колико у оно1 присебности, ко1ом он може неприметно све противне утица1е у правоме и чистоме облику да види, у њима се чврсто држи и кроз њих продире. Кад погледамо на неизвестност, ко1а све одноише сво1им тамнизг велом покрива; на против радње непртатељеве, ко1а наше пданове окружава и игре случаха, кош се у стотине прилика увлаче; накадсве то погледамо, видићемо да телесно стање во1ске доноси често тренутака, кош човечи1е осећа^е у во1води снажно обузимљу; и то осећање он мора у пркос сво1 слабости човечи101. само рад виших сврха, каткад са свим у себи да угуши. Во1ска, људи и коњи има1у свотх потреба, ко1е на животињскоме склопу сто1е. Ми у то помињемо само храну и одмор, као неопходне, ко1е повраћа^у и крепе радњом и умором изнурено тело. А на ову снагу мора се у рату често да заборави, 1ер долазе такве прилике ко1а во1ску баш у тим трентцима узнемирава и покреће. Еао неопходно следство томе , мора наступити