Vojin

508 ВЕР01ЕТПЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ је пзмешана борба, и кохи зна1у, од каких каткад ситница зависи наравствено стање. Знак или узрок, усвоГен за извесну радњу. може произвести моћнога де1ства: они ко1и ово не верују нека се сете на она1 утицаГ, кош чини егзекуци^онски знак, на сажаљиву душу. ОваЈ се утица1 може једним објаснити : њега су слушали ретко и нигда у залуд. Знак јуришни треба да 1е тако сачуван, да он производи наравственога потреса, и да то постиже лако: треба да га солдат тек два пут или три пут нреко године чу1е; при таквоме услову знак се та1 обраћа у светињу, он побуђу1е. Но ако се он понавл,а на свакоме упражњењу по двадесет пута, па тш и не спроводећи га ничим, што на јуриш опомиње, — не треба се нимало чудити, ако се он нашосле прометне у нразан звук. Све ово што смо до сад говорили о радњи оруж1ем, претиостављало 1е пешадшу против пешадше. Пређимо сад на одношаје међу пешадијом и и коњицом, узимљући и овде оруж1е. Овим оружјем пешади1а 1е добила снажно средство против коњичких 1уриша; али то оружхе не може и да осигура пешадшу од налета коњичкога па и од нробо1а; и дакле употребљујући плотуне, не треба се ослањати само на то 1едно средство, ваља помислити, да они могу и не задржати јуриша. 1едном речи, треба се метним орж1ем користити што 1е могуће више; али после свега, ваља се ослонити на себе и сво1 башнет. И успех и срећа против коњице, не ће бити нп страни оне пешадше, ко1а има боље оруж1е, но оне, ко1а 1е спокошша и уверенша у се, ко1а хе мање подвргнута ономе силноме ути-