Vojin

вер01етве промене у тактиди 575 повести, треба да се и у мирно доба види. Овоме треба додати, да 1е сигнад шш и с тога незгодап, јпто га прост човек тешко памти, у праскању и забуни 601Н01 може се и не чути, на послетку може га непршатељ употребити и преварити нас у нашсуднијему часу; а разуме се он ће употребити знак, ко1и 1е њему а не нама мио, као на прилику у оно доба „одбо1" кад наши иду на 1уриш .... Ми с тога држимо, да би во1ска много добила, кад би се већи део сигиала одбацио. Поменимо такође, да би требало жедети, да се на посдетку избаце та општа стро1ења по сво! лини1и, као на прилику каре свуда, кругови свуда, колоне на све стране исте, разви1ени стро1 по свој боЈно1 дини1и 1ер тога не може бити у бо1у. То исто треба рећи и за опште промене правца, као што се оне чине, т. ћ окретањем и врћењем одељења око 1едне тачке при чему често половина дини1е иде на. траг; у боју се оваки промена правца не може да изврши, па 1е дакле и у мирно доба не треба упражњавати. На послетку је врло потребно махнути св измењивања линша, не говорећи већ о општо1 измени, но и по1единих делова, 1ер 1е с боша гседишта ова еволуци1а са свим штетна, почем води томе, да на свршетку нестане свежих одељења. Вотка, кад се 1едном у 601 пусти, треба да остане у њему до свршетка; њу треба потпомагати ал иикако измењивати. Само у томе лежи залога за чување резерве. Одељсње, што Је неколико у ватри било, ако га измену, мислиће, е 1е оно све извршило и више ништа није кадро да тога дана чини. Па и !ош: че-